Moja priča o sikenju

Dok nisam zatrudnela, nisam mnogo razmišljala o dojenju, niti sam imala prilike da često viđam majke kako doje svoju decu. Međutim, kada sam ostala u drugom stanju, i počela da istražujem misteriju nastanka novog života i da se pripremam za dolazak maleckog bića, priča o dojenju je uvek iskrsavala. I ja sam osetila želju da dojim svoju bebu i nadala se da će to biti moguće.

Jako sam želela i da se porodim prirodno, i svesno prođem kroz iskustvo porođaja. Pripremala sam se za prirodan porođaj, edukovala se i zamišljala kako će to izgledati, ali imala sam tri nezaobilazne indikacije za carski rez. I tako je moje Proleće došlo na svet carskim rezom. S obzirom da sam na Jasmininim radionicama saznala da u slučaju carskog mleko kasnije nadolazi – nisam očekivala da će odmah sve glatko ići. Sve vreme me tešila činjenica da imam kome da se obratim za pomoć i savet, pa sam još u porodilištu isplanirala da ću zvati Jasminu da nas nauči da sikimo, čim dođemo kući.

U porodilištu smo se i beba, i ja, i sestrice jako trudile da povuče taj prvi gutljaj. I vežbale, vežbale, vežbale. Pa stavi je ovako, pa brzo gurni dojku u usta, pa stiskaj da mleko dođe. Onda beba okrene glavu u suprotnom pravcu od dojke. I onda, drugog dana u porodilištu, oko pola 2 ujutro, uspela je na kratko da povuče. Kakav osećaj! Vau! Pa ja i moja beba smo carice, kraljice univerzuma! Kratko je trajalo, sika je ispala već sledećeg trenutka, ali započele smo ono najvažnije. Upoznavanje.

Dok sam držala to malecko biće u naručju, koje sam prethodnih devet meseci videla samo u svojoj mašti i duši, počinjala sam da saznajem toliko stvari o njoj. Kako je samo uporna, mila, i kako se trudi, tako mala, svega par sati stara, da pomogne mami. Raznežilo me što je tako snažna i nežna u isto vreme. I što ne odustaje, iako joj ne ide.

Upravo smo kroz dojenje učile toliko toga jedna o drugoj. Upravo sam kroz dojenje često dobijala snagu i osećala kako mi se razvija majčinski osećaj, koji mi je ulivao poverenje u sopstvene mogućnosti. Kako sam se samo moćno osećala kada sam uspela da iscedim 3 mililitara kolostruma, viseći skoro naglavačke, uz bolove od operacije, znajući da će to biti prvo što će moja beba popiti.

Osećam ogromnu zahvalnost što sam mogla svoju bebu isključivo da dojim do 6. meseca. A prva tri meseca sam samo to i radila. Na početku, dok smo učile, fasciniralo me i neprestano začuđivalo, u šta to moja beba gleda preko mog ramena, smeši se i sa nekim razgovara. Možda je nekome luckasto, ali ja sam zamišljala da mora biti da je tu došao neki anđelak, koji ćućori sa mojom bebom dok siki. U tim prvim danima, često je okretala glavicu na drugu stranu, suprotno od sike, sve sa otvorenim ustima i zamahom. To me silno zasmejavalo! Tada smo sikile po sat i po vremena, jer nismo znale kako. Onda nam je divna Jasmina pomogla i naučila nas kako se to radi, pa smo to vreme smanjile na optimalno.

Sada, kada moja devojčica ima skoro pune 2 godine, sa blagom setom se sećam tih prvih meseci. Iako je bilo fizički naporno, zbog oporavka od operacije, nespavanja i tako, dešavalo se nešto veličanstveno: nas troje smo postajali porodica. Učila sam, i još uvek učim, kako da budem majka, i kako da se na najbolji način brinem za svoje detence. Imala sam ogromnu pomoć od supruga, koji mi je donosio vode dok sam dojila i hranio me, tokom tih prvih meseci kada bebi treba najviše pažnje i dojenja. Mnogo smo se dobro zabavljali, uz razne serije. Stavim bebu na siku, upalimo seriju, pričamo, uživamo. U gluvo doba noći, samo nas dve. U svitanje, gledamo ptičice i hvatamo dragocene trenutke početka novog dana.

Bila sam luda, kada sam se oko trćeg meseca rasplakala što se više ne budi noću da siki, i što su se naši nezaboravni noćni trenuci već završili. Nema brige. Već oko petog meseca počela je ponovo da se budi, na svaka 2-3 sata, zavisi od perioda. I tako sve dok nismo obustavile sikenje, sa 19 meseci. Baš pred kraj, budila se i po 4 puta u toku noći.

O sikenju mogu da kažem sve najlepše. To je ogroman dar prirode i čitav taj proces, kao i sve dodatno što uključuje, nastavlja da me fascinira. Dok sam dojila volela sam s vremena na vreme da pročitam kako je dojenje strava, i koliko prednosti od istog imaju i mame, i bebe. Još uvek ne mogu baš zaista da shvatim da je moje telo proizvodilo hranu za moje dete. I ne samo to, već je moje dete 6 meseci jelo isključivo to što sam ja, mama-mlekarica, proizvodila dan i noć. I za 6 meseci je od veknice, koja je imala 3kg na rođenju, naraslo u bebu od 8kg.

I mene i moju bebu je smirivalo to što smo znale da sika sve probleme rešava. Ako nešto boli – sika je tu. Ako nam se spava – sika je tu. Ako smo uznemireni, uplašeni – tu je sika da stvar reši. Ako samo hoćemo da se pomazimo, ili nam fali još onaj jedan mililitar da mirno utonemo u san – sika je tu. Sika je uvek tu.

Nadala sam se, i još uvek se nadam, da sam dojenjem svojoj devojčici pružila pre svega Ljubav i osećaj sigurnosti. Verujem da je dojenje zaista prelep način da se započne avantura majčinstva, i da otvara vrata mnogim drugim veštinama i znanjima koje nam kao majkama pomažu da budemo što bolje majke baš tom, našem žgebetu.

U prvom mesecu, dok je Vesna još uvek bila novorođenče, i nije jasno videla – čini mi se kao da je mogla da me namiriše. Kada bih se pojavila u sobi kraj njenog krevetića, okretala je glavicu u mom pravcu. Ako bih otišla u kratku šetnju, da se setim ko sam, probudila bi se u trenutku kada bih dotakla bravu ulaznih vrata. Tada nismo imale ništa sem telepatije i intuicje. A i sada moramo jedna drugoj da čitamo misli, jer “brm-brm” ne može sve da objasni. A ja verujem da je i sikenje doprinelo boljem međusobnom razumevanju.

Pošto sam je dojila na zahtev, nisam morala da se opterećujem vremenom, i nikada nisam gledala na sat. Davala sam joj onoliko koliko je tražila, onda kada joj je to trebalo.

Da mogu opet da biram – ponovo bih izabrala dojenje. Iako puno izazova, kao i samo roditeljstvo, dojenje je meni, a verujem i mojoj ćerkici, pružilo mnogo dobrobiti. Uz pomoć dojenja učila sam da se zaustavim, osluškujem i da uživam u trenutku, a da pri tom svom detetu dajem mogućnost da dobije ono najbolje od prirode, kako bi raslo zdravo, snažno i pametno! Živelo dojenje!

Tanja – Vesnina mama